Free Web Hosting Provider - Web Hosting - E-commerce - High Speed Internet - Free Web Page
Search the Web

Custom Rich-Text Page

DOBRODOŠLI KONSTANTIN VELIKI I KULT APOLONA ROMAN PROVINCEROMAN PROVINCE THRACE IN “ARMENIAN HYSTORY” BY MOSES OF CHORENE GALERIJEV EDIKT IZ 311.GODINE POREKLO SV.NIKITE REMESIJNSKOG POREKLO I ROĐENJE MOJSIJA SRBI NA ANTIČKIM KARTAMA RANOVIZANTIJSKE PARALELE-KONSTANTIN I i JUSTINIJAN I PITAGORA I NJEGOVO BRATSTVO-1.deo MOJE KNJIGE ПОЕЗИЈА ПРИКАЗИ КЊИГА




POREKLO I ROĐENjE MOJSIJA U IZVORIMA


Predgovor
Mojsije , jedna od najnezaobilaznijih ličnosti svetske istorije , od onih je retkih ličnosti koja je jednako prisutna u svetim knjigama tri noseće svetske religije – judaizma, hrišćanstva i islama . Prateći ovaj podatak, slobodno možemo reći da je Mojsije duboko prisutan u verskom životu više od ¾ čovečanstva. S obzirom da je ovako velika njegova zastupljenost na svim geografskim širinama, logično je očekivati da se o Mojsiju mnogo zna i prilično je neobično kada shvatimo da znamo samo one najosnovnije crte:
Mojsijev život počinje spašavanjem iz Nila od strane egipatske princeze koja mu daje ime i unajmljuje ženu da ga othrani. Izbegavši pokolj novorođenčadi, Mojsije je vaspitavan i odrastao na egipatskom dvoru sa kojeg beži zbog ubistva Egipćanina. Beži u Medijamsku pustinju i tamo se ženi Siporom , Reuvelovom ćerkom ( neki izvori ga nazivaju i Jitro tj. Jetro). Tu mu se javlja Jahve iz grma koji gori a koji ne sagoreva i od tog trenutka Mojsije je do kraja života onaj koji istupa u ime Jahvea. Zajedno sa bratom Aaronom vraća se u Egipat, čini čuda i izvodi jevrejski narod iz Egipta . U Sinajskoj pustinji, tri meseca nakon izlaska iz Egipta, Mojsije ima susret sa Jahveom prema čijem uputstvu pravi Zavetni Kovčeg. Na Horivu prima Deset božjih zapovesti koje bivaju , poput mâne, čuvane u Kovčegu. Prema tradiciji, Mojsije je umro u moavskim stepama , ispod Jerihona, kažnjen od Jahvea da vidi obećanu zemlju ali da u nju ne uđe. Vremenom je Mojsijev kult postao objedinjujući faktor za jevrejski narod dok on sam postaje uzor levitskih sveštenika i harizmatski vođa koji je uspeo da raznorodne grupice naroda preobrazi u jezgro nacije , Izrailjevog naroda.
Kako se u zadnjih dvadesetak godina pojavljuje novi trend poistovećivanja pojedinih istorijskih ličnosti sa Mojsijem, uzeli smo za temu ovog radu upravo poreklo i rođenje Mojsija u antičkim izvorima koji su nam neposredno bili dostupni ( Biblija, spis Filona iz Aleksandrije Život Mojsijev i Josifa Flavija - Judejske starine i Protiv Apijana, kao i Kur' an ) dok su nam pojedini spisi bili posredno i delimično dostupni ( Manetonova ''Istorija Egipta '') za razliku od onih koje nismo bili u stanju da nađemo što zbog preranog uništenja, što zbog nemogućnosti da se pojedini naslovi nađu (knjige iz Apijanovih '' Građanskih ratova '' o Egiptu koje su naterale Flavija da napiše spis '' Protiv Apijana'','' Vavilonska istorija'' Berosa i '' Hronika od postanja sveta'' Evsevija Kesarijskog).


1. Biblija

Pripovest o Mojsiju počinje opisom njegovog rođenja ( 2. knjiga Mojsijeva) i završava opisom njegove smrti (Pz. 34). Treba odmah napomenuti da biblijski iznet život Mojsija ima mnogo nejasnoća prouzrokovanih od strane naknadnih sastavljača Petoknjižja koje je dobilo svoj konačni izgled 428.pre Hrista, kako navodi Harington . Veći deo sastavljačkog posla je završen za vreme Vavilonskog ropstva ali celo delo nije bilo završeno do 538. godine pre Hrista . Tek kada je Ezra doneo u Jerusalim ''Knjigu Mojsijeva zakona'' odnosno Knjigu Ponovljenog zakona, poslednju iz Petoknjižja, završen je proces koji je, kako misli Harington, započet u Mojsijevo doba. Velika je verovatnoća da je mesto na kome su knjige Petoknjižja skupljene u jednu celinu i boravak u mesopotamskoj kuturi, uslovilo brojna prisvajanja tekstova ove kulture i njihov jak uticaj na sastavljanje Petoknjižja. Tako , na primer, opis potopa u mnogome ima sličnosti sa onim iz dela Ep o Gilgamešu dok je Avram je rodom iz Ura Haldejskog .

1.1. Rođenje i poreklo Mojsija prema Bibliji

O samom rođenju Mojsija i načinu na koji je dobio ime izveštava nas Druga knjiga Mojsijeva. Navedeni deo glasi:

1.A neko od plemena Levijeva otide i oženi se kćerju Levijevom.2. I ona zatrudnje, i rodi sina; i videći ga lijepa krijaše ga tri mjeseca. 3.A kad ga ne može više sakriti, uze kovčežić od site, i obli ga smolom i paklinom, i metnu dijete u nj, i odnese ga u trsku kraj rijeke. 4. A sestra njegova stade podalje da vidi šta će biti od njega. 5. A kći faraonova dođe da se kupa u rijeci, i djevojke njezine hodahu kraj rijeke; i ona ugleda kovčežić u trsci, i posla dvorkinju svoju te ga izvadi. 6. A kad otvori, vidje djete, i gle, dijete plakaše; i sažali joj se , i reče : to je Jevrejsko dijete. 7. Tada reče sestra njegova kćeri faraonovoj: hoćeš li da idem da ti dozovem dojkinju Jevrejku, da ti doji dijete? 8. A kćer faraonova reče joj: idi. I otide djevojčica, i dozva mater djetinju. 9. I kći faraonova reče joj: uzmi ovo dijete i odoj mi ga, a ja ću ti platiti. I uze žena dijete, i odoji ga.10. A kad dijete odraste, odvede ga kćeri faraonovoj, a ona ga posini ; i nadjede mu ime Mojsije govoreći: jer ga iz vode izvadih .

Već prvim navedenim stihom saznajemo da su Mojsijevi roditelji iz plemena Levita. Iako su na ovom mestu neimenovani , čak mitski sakriveni (''neko od plemena Levijeva'') već na druga dva nisu. Iz genealoškog stabla Levita saznajemo da se Katov sin Amram oženio sa Johavedom, svojom bratanicom, i sa njom dobio dva sina – Arona i Mojsija. Kako je navedeno da je Johaveda Amramova bratanica , to podrazumeva da je ona kćer Isara, Hevrona ili Ozila. Podatak da su Amram i Johaveda Mojsijevi roditelji nalazimo u Četvrtoj knjizi Mojsijevoj sa dve dopune prethodnog genealoškog stabla iz kojih saznajemo da je Johaveda rođena u Egiptu i da je , pored ranije navedenih Arona i Mojsija, rodila Amramu kćer Mariju. Ostaje nejasno zašto Marija nije navedena u genealoškom stablu Levija iz Druge knjige (2. Mojsijeva , 6, 20) kada je rođena pre samog Mojsija. Potvrda toga je da je upravo Marija bila aktivni učesnik u opisanoj sceni pronalaženja malog Mojsija o čemu će biti više reči u narednim redovima .
Prva tri meseca života Mojsije je proveo u domu roditelja a razlog tome treba tražiti u proročkom snu koji je faraona opomenuo da će sin njegove kćeri njemu i carstvu doneti opasnost . Rezultat faraonove zapovesti da se pobiju sva prvorođena deca bio je odluka Amrama i Johavede da tromesečnog sina spasu podmetanjem egipatskoj princezi , shvativši da dečak više nije bezbedan u roditeljskom domu. Tako je doneta odluka koja bi, rekonstruisana, izgledala ovako: Johaveda dečaka stavlja u napravljen kovčežić i spušta ga u tršćak , uz samu obalu Nila, kada ugleda egipatsku princezu da dolazi na Reku sa svitom . Sve ovo se događa pod nadzorom Marije koja stoji po strani da bi se, u trenutku kada princeza pronađe kovčežić sa dečakom koga je odmah identifikovala kao '' Jevrejsko dete'' , ponudila da nađe detetu dojilju – u stvari njegovu pravu majku. Na zahtev princeze , Johaveda se u naredne tri godine brine o svom sinu da bi ga nakon ovog vremenskog roka dovela na dvor gde princeza uzima dete , posinjuje ga i daje ime Mojsije .
Na ovom mestu treba naglasiti da je princeza , pošto je otvorila kovčežić , tačno identifikovala dete rečima: '' To je Jevrejsko dete '' jednostavno se držeći očeve zapovesti koja je važila za izraelitska plemena a koja glasi '' svakoga sina koji se rodi, bacite u vodu, a kćeri ostavljajte u životu'' .
Sa druge strane, ipak je nejasno kako je princeza želela da posini malog Levita. Najnejasnija je enigma oko davanja imena Mojsiju . Prema Bibliji, princeza daje ime detetu Mojsije sa osnovnim značenjem :'' jer ga iz vode izvadih. ''
Ova etimologija koju nam donosi Biblija nije tačna .Samo značenje imena Mojsije , izvedeno iz aramejskog, značilo bi u najpribližnijoj varijanti '' izvaditelj '' što je opet daleko od bilo kakve veze sa kakvim smislenim značenjem. Sa druge strane, postavlja se logično pitanje, zašto bi egipatska princeza davala detetu jevrejsko ime – što je podrazumevalo poznavanje Judejske etimologije ? Egipatska princeza je mogla samo da da mališanu egipatsko ime . Jedan od prvih istraživača koji je skrenuo pažnju na ovu činjenicu bio je Džon Brestid sa delom The Dawn of Concience . U ovoj knjizi Brestid skreće pažnju na činjenicu da je ime Mojsije zapravo egipatskog porekla s obzirom da egipatska reč ''mose '' znači dete i da su kovanice kao Amon-mose, Ptah-mose značile '' Amon ( je poklonio) dete'', '' Ptah (je poklonio ) dete'' i slično. Tako u Egiptu upravo i figuriraju vladari sa imenima sličnog tipa : Ah- mose, Tut- mose (Totmes) Ra-mose ( Ramzes) i sl. V.Belc (W.Beltz) je još precizniji u određivanju Mojsijevog imena Prema njemu, ime '' mosis '' je egipatskog porekla i označava onoga koji je od boga rođen dok M. Eliade proširuje tvrdnju da je ime Mojsije egipatskog porekla ističući da su imena drugih članova njegove porodice takođe egipatska. . Elijade izvodi etimologiju imena Mojsije od elementa -msy sa značenjem '' rođeni, sin '' što argumentuje imenima egipatskih vladara ( Ramzes – Ra- meses - '' Sin Ra, Raov sin'')
Sa druge strane, što se tiče Mojsijevog rođenja, M. Elijade navodi da , samim tim što je Mojsije postao harizmatska i mitska figura, njegov život započinje čudnovatim spasenjem u korpi od papirusa ostavljenoj u trsci Nila, čime se sledi model rođenja drugih junaka ( Tezeja, Perseja, Sargona, Romula, Kira itd.)
Od trenutka Mojsijevog dolaska na dvor pa do ubistva drugog Egipćanina , a tome je prošlo makar dve decenije, Biblija ništa ne govori. Posinovljavanje, boravak i odrastanje na dvoru uticali su da se Mojsije formira kao Egipćanin tako da će ga kasnije , u nekoliko situacija, jasno definisati kao Egipćanina. U 2. knjizi Mojsijevoj se na par mesta ukazuje na Mojsijevo egipatsko poreklo a mi ćemo navesti samo onaj koji je najdirektniji a koji govori o događaju kada je Mojsije ubio Egipćanina braneći Jevrejina koga je ovaj tukao. Kazna za ubistvo, od koje je Mojsije pobegao, važila je samo za Egipćane, nikako za Jevreje koji su bili u statusu robova bez ikakvih prava. Upravo ovaj stav Egipćana (neegipćani su ljudi drugog ili trećeg reda) zadržaće kroz svoje zakonike i Jevreji o nejevrejima. Dakle, od kazne za ubistvo mogao je da beži samo Egipćanin što je Mojsije i bio poreklom. I gde je pobegao ? U zemlju Medijamaca gde je na jednom kladencu odbranio devojke od pastira a one se pohvale ocu kako ih je spasio ''Neki Egipćanin odbrani nas od pastira, i još nam zahvati vode, i stado nam napoji '' . Jedna od devojaka bila je buduća Mojsijeva žena Siporo.
Mojsije i Aron će se ponovo sresti u okviru misije povratka na dvor faraona . Njih dvojica će kasnije izvesti više desetine ljudi iz Egipta i u toj koloni koja je išla prema Crvenom moru bila i Marija , koja se ovde navodi kao proročica. Belc pretpostavlja da je Marija svoj značaj proročice dobila kao stara sveštenica u Kadešu.




2. Josif Flavije ( Judejske starine i Protiv Apiona)

Josif Flavije je rođen oko 37. godine posle Hrista u Jerusalimu kao sveštenički sin i u narednih dvadeset kodina upoznao je jednu za drugom grupe fariseja, sadukeja i esena, budući da je svakoj zajednici pripadao izvesno vreme. Kao učesnik u pobuni Jevreja protiv Rimljana, poslat je u Galileju kao zapovednik. Pošto je po osvojenju Jotapate pao u rimsko ropstvo, pošlo mu je za rukom da pridobije naklonost Rimljana sa kojima je otišao u Rim i tamo započeo svoju spisateljsku delatnost ''radi spasenja časti svog pobeđenog i neshvaćenog naroda '' Najpre je napisao Istoriju Judejskog rata, a između 93/94. godine objavio je Judejske starine, a odmah nakon nje, kao odgovor na Apionove napade na Jevreje, apologetsko delo Protiv Apiona. U ova dva dela, gde se bavio u posebnim poglavljima Mojsijevom ličnošću i delom, Josif Flavije je dao podatke koji ne korespondiraju jedan sa drugim.


2.1. Rođenje i poreklo Mojsija prema Josifu Flaviju
( Judejske starine )

U Judejskim starinama Flavije donosi vest o Mojsijevom rođenju koja je po strukturi skoro identična onoj iznetoj u 2. knjizi Mojsijevoj. Flavije piše :
'' Čovek koji se zvao Amram, jedan od viđenijih Jevreja, strahovao je za sudbinu celog naroda i u molitvi se obratio Bogu da mu pomogne...Došavši u snu Bog mu je rekao da nije zaboravio Amramova dobra dela prema njemu te mu je naložio da jednog sina poturi onima koji hoće da mu učine nesreću. Kada odraste na egipatskom dvoru, biće u situaciji da pomogne svom narodu. Drugog sina da da u sveštenike...''
Valja napomenuti da je u trenutku Amramovog sna Johaveda bila noseća sa detetom koje će kasnije biti poznato kao Mojsije. Flavije ne piše kome bogu se Amram obraća u molitvi čime smo bitno uskraćeni za važan podatak jer se Jahve javlja pola stoleća kasnije . Ovaj citat je važan i zbog činjenice da se u njemu potencira da je Mojsije otišao na egipatski dvor a Aron u sveštenike po božjem proviđenju što , najverovatnije, predstavlja naknadnu interpretaciju samog Flavija.
Iz daljeg teksta saznajemo da je Amram već sutradan izložio Johavedi svoj san . Prepuni zebnje ali i vere u Boga i Njegovu volju, Amram i Johaveda su se dogovorili o načinu na koji će tromesečnog sina podmetnuti faraonovoj ćerki. Dalji tok događaja je ispričan istovetno kao i u 2. knjizi Mojsijevoj :
''Termutis je bila kraljeva kćer. Izašla je na obale reke i videla košaricu sa detetom koje nije znalo da pliva. Oduševljena lepotom deteta, Termutis je naredila da joj dovedu neku ženu da podoji dete . Kasnije je na intervenciju Mirjam dala dete Jevrejki da se brine o njemu kao da mu je rođena majka (...) Termutis dade ime Mose/ Moše/ Mojsije po onome što se desilo na reci. Egipćani nazivaju vodu imenom MO ( vode) – iz vode te spasih. ''
Navodeći da je Mojsije naslednik Avramove loze u sedmoj generaciji (sin Amrama, koji je sin Kata, čiji je otac Jakov bio iz plemena Levi, koji je Isakov sin , koji je Avramov sin) Flavije piše o Mojsiju koji se brzo razvijao i postao u svemu istaknutiji od svojih vršnjaka. Flavije iznosi podatke o boravku Mojsija na dvoru od kojih su neki veoma zanimljivi kao što je opis stavljanja kraljevske dijademe na glavu usvojenika princeze Termutis – malog Mojsija. Naime, pošto ga je odnela kod oca i rekla da je našla ovo dete božanske prirode i da će on naslediti kralja na prestolu. Kralj je, prema Flaviju, odobrovoljen, uzeo kraljevsku dijademu i stavio je na glavu malog Mojsija koji ju je besno strgao i bacio na zemlju. U ovom činu mnogi prisutni su videli simbol propadanja Egipta i tražili smrtnu kaznu za dete koje je princeza ipak uspela da spase. Prema J. Flaviju ona je rekla ocu:
"Kralju! Evo tog deteta, za koje Bog kaza da ga ubijemo, da ne bi bili u opasnosti . Svojim postupkom on je potvrdio ispravnost predskazanja, jer on glumi da je njegova nad tvojom vlašću i šutira nogama tvoju krunu. Zato ga ubij, oslobodi egipćane od straha pred njim i obmani nadu jevreja,koji u sebi imaju tu njegovu smelost.''
Malo je verovatno da je Termutis zaista rekla sve ono što joj Josif Flavije pripisuje ovim apologetskim govorom. Nemamo podatak koji je Flavijev izvor za ovu tvrdnju koju ovde navodimo kao jednu zanimljivost.
Termutis je bila kćer egipatskog kralja Ramzesa II koji je, kao jedan od kraljeva 19. dinastije , vladao u periodu 1300.- 1233. g. pre naše ere . O učešću Izraelaca u gradnji Ramzesovih gradova u Pitu i Ramesu svedoči Biblija . Izlazak Izraelita iz Egipta smešta se oko 1250. godine dakle kada je Mojsije imao nešto više od četrdeset godina što nam govori da se, pod uslovom da je ova hronologija tačna, događaj sa Mojsijevim rođenjem desio oko 1290. godine. Primetićemo da je za ovu godinu karakteristično prelamanje kraja vladavine Setija I odnosno početka vladavine Ramzesa II. Indikativno je da Biblija pominje dolazak novog vladara pre opisa rođenja Mojsija ( '' Tada nasta nov car u Misiru koji ne znadijaše za Josifa'')
Josif Flavije donosi vesti o Mojsiju kojih nema u Bibliji. Tako saznajemo da je na dvoru naučio egipatske mudrosti , da se obrazovao i na kraju postao general egipatske vojske koji je sprečio sukob sa Etiopljanima oženivši njihovu princezu ali to nije tema ovog rada.






2.2.Rođenje i poreklo Mojsija prema Josifu Flaviju
( Protiv Apiona )


Drugi spis Josifa Flavija '' Protiv Apijana''napisan je kao njegova reakcija na Apijanove '' Rimske građanske ratove '' naročito na knjige koje govore o Egiptu. Za razliku od ''Judejskih starina '' , u spisu '' Protiv Apijana'' Flavije je koristio spise Manetona ( '' Istorija Egipta''), Julijana Afrikanca (''Pisma o egipatskoj hronologiji ''). Za nas je naročito značajno citiranje Manetona s obzirom da se njegova ''Istorija Egipta'' danas može naći tek delimično sačuvana.
U delu '' Protiv Apiona '' Flavije je izneo previše slobodnu tvrdnju vezanu za Mojsija koju je preuzeo od Manetona . Pored toga što je Amenofisa III na više mesta nazvao mudrim čovekom i prorokom podrobno opisujući njegove sukobe sa Hiksima ('' ovčarima'') oko Avarisa, Flavije daje podatke o izvesnom svešteniku u Heliopolisu koji je imao veliki uticaj na ostalo sveštenstvo u Tebi. Ovaj sveštenik , koji je i rođen u Tebi, uzeo je ime Ozarsif prema Ozirisu, bogu Tebe koje je kasnije promenio u - Mojsije . Sličnost ovog Mojsija sa biblijskim je i u tome što se ovaj pominje kao zakonodavac u Tebi u istom poglavlju Flavijevog spisa. Ozarsif- Mojsije je sproveo versku reformu o kojoj je ostavljeno malo podataka i ustanovio novi kult. Navodeći ovu Manetonovu tvrdnju , Flavije zaključuje da Maneton ne govori istinu i da je Mojsije bio general u egipatskoj vojsci.
O Manetonovim podacima biće više reči u posebnom poglavlju.

3. Maneton, Istorija Egipta


Maneton je bio prvosveštenik i sekretar egipatskih hramova u vreme Ptolemeja I i II. Njemu se pripisuju filosofski, bogoslovski i istorijski radovi kao što su "Kratka fizika", "O praznicima", "O starinama " i "Protiv Herodota". Nama naročito važna je njegova Istorija Egipta ( Αίγυπτακα ili Αίγυπτακή ίστορία). U ovom radu on je na grčkom jeziku napisao istoriju svoje zemlje želeći da sa njom, na na osnovu izvora, upozna spisatelje koji do ovih znanja, poput Herodota, nisu mogli da dođu. Budući da mu je bila dostupna egipatska literatura, Maneton je izneo mnoštvo podataka koji se ne sreću kod prethodnih istoričara . Manetonovo ime znači : '' Drag bogu Totu ''.

3.1. Rođenje i poreklo Mojsija prema Maneton, Istorija Egipta

Manetonovi navodi koji govore o Mojsiju poznati su nam isključivo preko Josifa Flavija koji ga često navodi. Pa ipak , od svega što je nama dostupno iz Istorije Egipta a što je direktno vezano za Mojsija i njegovo rođenje, jeste podatak da se u Tebi rodio i živeo izvesni sveštenik po imenu Ozarsif koji je uzeo ime po Ozirisu, bogu Tebe. Ovaj sveštenik, koji je imao veliki uticaj na svo ostalo sveštenstvo u Tebi, kasnije je uzeo ime Mojsije






4.Filon iz Aleksandrije, Život Mojsijev

Filon iz Aleksandrije spada one pisce Judejske dijaspore o čijem se radu više zna nego o životu. Rođen je 25. godine pre Hrista u Aleksandriji gde je i proživeo sav svoj život. Kada je u Aleksandriji došlo do pogroma Jevreja od strane lokalnog stanovništva koje je dopustio lokalni namesnik Flak, Jevreji su odlučili da caru Kaliguli pošalju izaslanstvo na čijem je čelu bio Filon.. On je vodio pregovore u Rimu 39.-40 godine posle Hrista čiji su nam detalji poznati iz spisa '' Protiv Flaka'' i '' Poslanstvo Gaju ''. O sebi , međutim , nije ostavio nije saopštio druge podatke iz svog života. Delo Filona iz Aleksandrije predstavlja sjajan spoj nehrišćanske misli i biblijskog učenja. Pri objašnjavanju Petoknjižja Filon se drži grčkog teksta koji tumači uz pomoć alegorijske metode koja je bila razvijena u stoičkoj filozofiji i pre samog Filona korišćena u judejskoj biblijskoj egzegezi.








4.1. Rođenje i poreklo Mojsija prema Filonu iz Aleksandrije
( Život Mojsijev )

Kada je u pitanju tema našeg rada , više je nego zanimljiv Filonov spis Život Mojsijev pisan u dva dela. Već u prvom delu Filon potvrđuje da je Mojsije poreklom Levi rođen u Egiptu kao i da su njegovi preci došli u Egipt sa svojim porodicama . Posebno je zanimljiva tvrdnja da su ''Mojsijevi roditelji bili među najuglednijim ljudima svog vremena'' dok se u nastavku navodi tvrdnja da je Mojsije sedma generacija od Avrama . Već u narednim poglavljima iznet je motiv koji nam je poznat iz 2.knjige Mojsijeve uz neophodno objašnjenje da su se roditelji odlučili za ostavljanje malog deteta u košari pokraj obala Nila u kojoj će ga naći egipatska princeza koja nije imala sopstvenog poroda pa je usvojila malog Mojsija, kome je i nadenula ime . Iako nije navedeno njeno ime, a priča se u potpunosti poklapa sa podacima Josifa Flavija iznetim u Judejskim starinama, najverovatnije se radi o Termutis, ćerki Ramzesa Drugog. Prema njoj, Termutis, koja nije imala svoje dete, daje dete da ga očuva žena (za koju iz ranije navedenih izvora znamo da se radi o Johavedi, pravoj majci Mojsija) koja nakon tri godine vraća dete egipatskoj princezi koja ga usvaja i daje mu ime .
Treba navesti da je ovde navedena jedna od etimologija prema kojoj Termutis dade ime Mose/ Moše/ Mojsije po onome što se desilo na reci.Prema Flaviju , Egipćani nazivaju vodu imenom MO ( vode) dok je SES glagol spasiti pa otuda kovanica koja čini ime Mojsija sa značenjem '' iz vode te spasih. '' Prema Bibliji osnovna etimologija Mojsijevog imena je od značenja jer ga iz vode izvadih o čemu smo već pisali. Filon u svom izlaganju pokušava da objedini ove dve etimologije naglašavajući da mu je ''dala ime Mojsije jer ga je izvadila iz vode, a Egipćani vodu zovu '' MOS''.
Mojsije je na dvoru Ramzesa Drugog veoma brzo napredovao kako fizički, tako i intelektualno. Nije nam poznato odakle Filonu podaci čemu je Mojsije bio učen na egipatskom dvoru ali je njegovo nabrajanje impresivno:
'' Obzirom da je brzo naučio aritmetiku i geometriju, i svu nauku ritma , harmonije i metrike, i svu muziku podrazumevajući da je naučio i upotrebu muzičkih instrumenata, savladao je časove o različitim vrstama umetnosti ; lekcije iz ovih predmeta su mu davali Egipatski filosofi , koji su ga takođe učili o filosofiji koja sadrži simbole , pokazali su mu svete znake hijeroglifa , kako su nazvani (...) od njih je upućen da poštuje životinjsku žrtvu Bogu. I sve ostale grane encikličnog obrazovanja naučio je od Grka; i filosofi iz susednih zemalja naučili su ga asirijskoj literaturi i poznavanju nebeskih tela , tako mnogo proučavaanih od strane Haldejaca. Ovo znanje je naučio i od Egipćana, koji proučavaju matematiku više od svih stvari i on je učio sa velikom preciznošću stanje ove umetnosti prema Haldejcima i Egipćanima, upoznajući se sa tačkama u kojima se slažu ova dva pogleda na isto učenje(...)''.
U ovom citatu treba tražiti osnov za kasniju tvrdnju iznetu u Novom zavetu : '' I nauči se Mojsije svoj premudrosti Misirskoj, i bješe silan u rječima i djelima'' . Iako Flavije prenosi detalj kada je mali Mojsije, nalazeći se na kolenima kralja Egipta – najverovatnije Ramzesa Drugog – zbacio kraljevsku dijademu sa svoje glave , navedeni citat Filonov citat pokazuje da je Mojsije i nadalje tretiran kao naslednik egipatskog prestola . Filon ga i nadalje naziva unukom velikog kralja pa , samim tim, i naslednikom velikog kraljevstva , neprestano insistirajući na njegovoj prirodnoj genijalnosti.
Treba se ipak zadržati na podatku o '' krunisanju'' Mojsija . Jasno je da ni Filon ni Josif Flavije ne propuštaju da istaknu ovaj događaj pišući o Mojsiju, jednom od utemeljivača vere u kojoj su ova dvojica živela. Ukoliko se zaista tako dogodilo, a za sada nemamo razloga da ne verujemo u ove podatke, nužno je shvatiti da je izraelski narod iz Egipta izveo vrlo učen egipatski princ jevrejskog porekla za koga Flavije čas govori da je bio general u egipatskoj vojsci koji je oženio etiopsku princezu, čas da je bio sveštenik u Tebi koji je uspostavio Ozirisov kult. Sve u svemu, podaci koje nam daju Filon i Flavije, a preko njega i Maneton, u mnogome se razlikuju od slike priprostog neukog pastira koju nam nudi Biblija.
Kao što prenose Biblija i Josif Flavije ni Filon ne propušta da navede podatak kako su od egipatskog kralja savetnici tražili da ubije Mojsija jer će on doneti zlo Egiptu. Dok Biblija samo pominje ovaj detalj a Flavije ga smešta u period kada je Mojsije navršio tri godine života, kod Filona se javlja tek kada je Mojsije u svojim zrelim godinama.
5. Mojsije – potomak Avrama


Podatak da je Mojsije sedma generacija od Avrama koju prenosi Biblija a tu genealogiju prenose u svojim delima Josif Flavije i Filon sasvim spontano otvara nova pitanja Mojsijevog porekla, bitno rasvetljujući i ovaj segment našeg istraživanja.
Avram je iz Ura Haldejskog i mi smo u prilici da, zahvaljujući biblijskom izvorniku, saznamo imena Avramovih predaka iz Ura. Avramove pretke nabrajamo po redosledu, u zagradi stavivši navedeni broj godina koliko je svako od njih živeo :

1. Sim ( 600)
2. Arfaksad ( 438)
3. Sala ( 433)
4. Ever ( 464)
5. Falek ( 239)
6. Ragav ( 239)
7. Seruh ( 230 )
8. Nahor( 148 )
9. Tara ( 205) ; umire u Haranu
10. Avram
Kako saznajemo , Avram je po Božijoj promisli sa sedamdeset i pet godina krenuo iz Harana u zemlju Hanaansku preko Sihema( Šekem) , Vetilja ( Betel) i Negeba do Egipta . Pretpostavka da je dolazak Avrama u Egipat pao u vreme vladara 12. dinastije - Sezostrisa Trećeg( 1878-1843.) ili Amenemheta Trećeg (1842.- 1797.) ili ranije, na prelasku iz 20. u 19. stoleće - samo je jedan od mnogih pokušaja da se rasvetli ovaj događaj . Najčešće pominjani datum dolaska Avrama u Egipat bio je oko 1680. godine . Na ovom prostoru se već stvara drugi deo Mojsijevog porodičnog stabla koje bi izgledalo ovako:
1. Avram
2. Isak
3. Jakov
4. Levi
5. Kata
6. Amram
7. Mojsije

Prilično je teško odrediti za nekoga kao što je Mojsije poreklo .Po slavnim precima koji su došli iz Ura on je neko ko u sebi nosi genetski sklop stanovništva Mesopotamije; po roditeljima je Levit; po obrazovanju i usvojenom načinu razmišljanja on je Egipćanin.